Šta je sifilis?
Sifilis je seksualno prenosiva bolest koju izaziva bakterija Treponema pallidum.
Koliko je čest sifilis?
U Sjedinjenim Državama, zdravstveni zvaničnici su prijavili više od 36.000 slučajeva sifilisa u 2006, uključujući 9.756 slučajeva primarne i sekundarne infekcije sifilisom. Većina slučajeva sifilisa zabeležena je kod osoba od 20 do 39 godina starosti. Učestalost sifilia s je bila najveća kod žena od 20 do 24 godine i kod muškaraca od 35 do 39 godina starosti. Broj prijavljenih slučajeva urođenih sifilisa kod novorođenčadi povećao se od 2005 do 2006, sa 339 novih slučajeva prijavljenih u 2005 u odnosu na 349 slučajeva u 2006.
Procenjuje se da u Srbiji zaraženost populacije iznosi -oko 0,1-0,3%-.
Sifilis prenošenje
Sifilis se prenosi sa čoveka na čoveka kroz direktan seksualni kontakt sa sifilisom zaražene osobe. Rane se javljaju uglavnom na spoljnim genitalijama, vagini, anusu ili u rektumu. Rane se takođe mogu javiti na usnama i u ustima.Do prenošenja dolazi tokom vaginalnog, analnog ili oralnog kontakta. Trudnice sa ovom bolešću mogu da je prenesu na bebe koje nose. Sifilis se ne može preneti sa WC šolja sedišta, kvaka iz bazena, kada sa zajedničke odeće ili pribora za jelo.
Koji su znaci i simptomi ?
Mnogi ljudi zaraženih sifilisom nemaju simptome godinama, ali su pod velikim rizikom za kasnije komplikacije ako se ne leče. Iako se prenos odvija od lica sa ranicama koja su u osnovnoj ili srednjoj fazi, mnoge od ovih rana su neuočljive. Prema tome, može doći do prenosa od lica koja nisu svesna svoje infekcije.
Primarna faza
Primarni stadijum (faza) sifilisa je obično obeležena pojavom jedne otvorene rane (koja se naziva šankr), ali može biti i više rana. Vreme između infekcija sifilisom i početaka prvih simptoma može da varira od 10 do 90 dana (prosečno 21 dan). Šankr je obično čvrst, okrugao, mali i bezbolan. Rana se pojavljuje na mestu gde je infekcija ušla u telo. Šankr traje 3 do 6 nedelja, i prolazi bez tretmana. Međutim, ako nije sprovedeno adekvatno lečenje , infekcija prelazi u sekundarni stadijum.
Sekundarni stadijum
Osip po koži i sluzokoži najviše karakteriše sekundarni stadijum. Ova faza obično počinje sa razvojem osipa na jednom ili više delova tela. Osip obično ne izaziva svrab. Osip sekundarnog sifilisa može se pojaviti dok šankr zaceljuje ili nekoliko nedelja nakon što šankr zaraste. Karakteristični osip sekundarnog sifilisa se može pojaviti kao grube, crvene, ili crvenkasto braon mrlje i na dlanovima i na stopalima. Međutim, osip sa različitim izgledom može da se pojavi na drugim delovima tela, ponekad podseća na osip zbog drugih bolesti. Ponekad osip sekundarnog sifilisa bude toliko slab da se ne primećuje. Pored osipa, simptomi sekundarnog sifilisa mogu uključiti groznicu, otok limfnih žlezda, bol u grlu, neujednačen gubitak kose, glavobolju, gubitak težine, bolove u mišićima, i umor. Znaci i simptomi sekundarnog sifilisa će nestati sa ili bez lečenja, ali bez lečenja, infekcija može napredovati dalje u latentni, a možda i kasni stadijum bolesti.
Latentna faza
Latentni (prikriveni) stadijum sifilisa počinje kada primarni i sekundarni simptomi nestanu. Bez lečenja, inficirana osoba će i dalje imati sifilis iako nema znakova ili simptoma infekcija ostaje u telu. Ovaj stadijum može trajati godinama.Kasni stadijumu sifilisa može da se razvije kod oko 15% ljudi koji nisu bili tretirani za sifilis, i može da se pojavi 10-20 godina posle infekcije . U kasnom stadijumu sifilisa, bolest može da izazove oštećenje unutrašnjih organa, uključujući mozak, nerve, oči, srce, krvne sudove, jetru, kosti i zglobove. Znaci i simptomi kasnog stadijuma sifilisa uključuju otežanu mišićnu pokretljivost, paralizu, utrnulost, postepeno slepilo i demenciju. Ova oštećenja mogu biti dovoljno ozbiljna da izazovu smrt.
Kako sifilis utiče na trudnice i bebe?
Infekcija se može preneti na bebu tokom trudnoće. U zavisnosti od toga koliko dugo je trudnica zaražena, ona ima visok rizik od mrtvorođenja (beba rođena mrtva) ili rađanja bebe koja umre ubrzo nakon rođenja. Zaražena beba može biti rođena bez znakova ili simptoma bolesti. Međutim, ako se ne tretira odmah, beba može razviti ozbiljne probleme u roku od nekoliko nedelja.
Kako se sifilis dijagnostikuje?
Zdravstveni radnici mogu da daju dijagnozu sifilisa ispitivanjem materijala iz šankra (rane) koristeći posebne mikroskope .
Test krvi je još jedan način da se utvrdi da li je neko dobio sifilis, sigurno, i jeftino. Ubrzo nakon što se infekcija javi, telo proizvodi antitela koja mogu da otkriju postojanje bolesti. Nizak nivo antitela će verovatno ostati u krvi mesecima ili godinama, čak i nakon što je bolest uspešno izlečena.
Kakvaje veza između sifilisa i HIV?
Genitalije izložene sifilisu olakšavaju prenošenje HIV infekcije. Postoji oko 2 – do 5 puta povećan rizik od dobijanja HIV-a ako je kod osobe u tom periodu prisutan sifilis.
Ulcerozne polne bolesti koje izazivaju rane, čireve ili pukotine u koži ili sluznici, kao što je sifilis, smanjuju prepreke koje pružaju zaštitu protiv infekcija. Genitalne rane sifilisa mogu lako da krvare, a kada dođu u kontakt sa sluzokožom rektuma tokom seksa, povećavaju infektivnost i osetljivost na HIV.
Sifilis lecenje
Sifilis je lako lečiti u ranoj fazi.Terapija su injekcije penicilina ili nekog drugog antibiotika za alergične na penicilin. Lečenje će ubiti bakterije sifilisa i spreči dalju štetu, ali to neće popraviti štetu koja je već naneta.
Efikasan tretman je dostupan, važno je javiti se na vreme pri pojavi prvih simptoma.
Lica koja primaju terapiju za sifilis moraju se uzdržati od seksualnih kontakta sa svojim partnerima do dijagnoze da su potpuno izlečeni. Osobe sa sifilisom su dužne da obaveste svog partnera , tako da i oni mogu biti testirani i lečeni ako je potrebno.
Hoće li se sifilis ponoviti?
Pošto je sifilis izlečen jednom to ne štiti osobu od ponovne infekcije. Nakon uspešnog lečenja, ljudi mogu i dalje da budu podložni ponovnim infekcijama. Samo laboratorijski testovi mogu potvrditi da je neko izlečio sifilis.
Kako se sifilis može sprečiti?
Najsigurniji način da se izbegne prenos polno prenosivih bolesti, uključujući i sifilis, je da se uzdrži od seksualnog kontakta sa nepoznatima i da se bude u višegodišnjoj vezi sa jednim partnerom.
Izbegavanje alkohola i droga takođe može sprečiti prenos sifilisa, jer ove aktivnosti mogu dovesti do rizičnog seksualnog ponašanja. Važno je da seksualni partneri razgovaraju jedni s drugima o svom HIV statusu i istoriju drugih polno prenosivih bolesti, tako da preventivne aktivnosti mogu biti preduzete.
Prenšenje seksualno prenosivih bolesti, uključujući i sifilis se ne može sprečiti pranjem i ispiranjem genitalija posle seksa.Lateks kondomi mogu da smanje rizik od prenošenja sifilisa ali nisu stopostotno sigurna zaštita.