Kondilomi

Jetra se nalazi u  gornjem desnom delu stomaka. Ona ima mnogo funkcija koje uključuju:Čuvanje glikogena (gorivo za telo), ​​koji se stvara od šećera. Kada je to potrebno organizmu, glikogen se razlaže na glukozu koja se oslobađa u krvotok.
Pomaže  proces varenja masti i proteina iz  hrane.
Stvara proteine koji su neophodni za krvne ugruške (zgrušavanja faktori) bitne za zatvaranje i zarastanje rana.
Obradjuje mnoge hemikalije unete u organizam.
Pomaže da se uklone  alkohol, otrovi i toksini iz tela.
Proizvodi žuč koja prelazi iz jetre u creva niz žučne kanale.Žuč razlaže masti u hrani, tako da mogu da se apsorbuje kroz creva.
Šta je hepatitis?

Hepatitis je zapaljenje jetre. Postoje mnogi uzroci hepatitisa. Na primer, preterana konzumacija alkohola, razne droge i hemikalije, kao i nekoliko različitih virusa mogu da izazovu hepatitis.
Šta je hepatitis C?

Hepatitis C izaziva virus HCV. Hepatitis C je  otkriven  1980-e godine tako da je  još uvek relativno nova bolest, neki aspekti ovog oboljenja još uvek nisu u potpunosti proučeni.

Hepatitis C je virus koji se prenosi putem krvi u jetru. Zatim može uticati na stanje jetre  i oštetiti je. Takodje, ovaj virus može da utiče i na druge delove tela, uključujući sistem za varenje, imuni sistem i mozak.

Postoji šest vrsta virusa hepatitisa C, koji  imaju različite gene. Ovi različiti tipovi se nazivaju genotipovi i označeni su brojevima od 1 do 6. Važno je znati o kom se tipu radi  jer svi tipovi  različito reaguju na lečenje. Moguće je da neko bude inficiran sa više od jednog tipa hepatitisa C u isto vreme.
Koliko je čest  hepatitis C?

Tačan broj zaraženih nije poznat. Smatra se da je 2-3% svetske populacije  zaraženo hroničnim hepatitisom C.Najviše slučajeva ima u delovima Egipta, Kine i Indonezije.

U većini slučajeva hepatitis c se javlja kod ljudi koji ubrizgavaju droge. Najveći broj zaraženih u Evropi i SAD je medju intravenskim korisnicima droga .
Kako se prenosi  hepatitis C?

Glavni izvor zaraze je od krvi od zaražene osobe.
Većina slučajeva je uzrokovana korišćenjem kontaminiranih igala ili opreme za ubrizgavanje (kašike, špricevi, filteri, voda za injekcije itd),koje narkomani koriste da bi pripremili i ubrizgali drogu (“deljenje igle”). Čak i mala nevidljiva količina krvi koju su zaraženi ostavili na igli  je dovoljna da izazove širenje na druge.
Neki ljudi koji su primili transfuziju krvi ili krv pre 1991 su zaražene hepatitisom C od  donatora krvi. Od 1991  krv davalaca se testira na virus hepatitisa C.
Postoji mali rizik od zaraze virusom putem deljenja četkice za zube, brijača i drugih sličnih stvari koje mogu biti kontaminirane. (Virus može da živi van tela, verovatno do četiri dana.)
Postoji čak i mali rizik od ušmrkavanja droge poput kokaina, jer on može da uzrokuje krvarenje iz nosa. Ako se to desi, male kapljice krvi mogu da padnu na drogu i, ako je posle  koristi neko drugi, krv može da dopre u unutrašnjost njihovog nosa i prenese virus u krvotok .
Takođe, postoji mali rizik od  prenosa putem nesterilne opreme koja se koristi za tetoviranje, pirsing, akupunkturu itd.
Postoji mali rizik da inficirane majke prenesu infekciju na bebu.
Postoji mali rizik da inficirane osobe prenesu virus dok imaju seksualne odnose.

Virus se ne prenosi tokom normalnog društvenog kontakta, kao što su držanje za ruke, zagrljaj, ili deljenje šolje ili pribora za jelo.
Hepatitis C simptomi

Mnogi ljudi sa hepatitisom C se osećaju potpuno dobro i imaju malo ili nimalo simptoma. Simptome koji mogu biti prisutni  se često smatraju simptomima drugih  bolesti. To može značiti da hepatitis C nemože biti dijagnostifikovan odmah.

Postoje dve faze infekcije hepatitis C virusom. Akutna faze kada  prvi put dolazi di zaraze  i hronične  faze u kojoj ljudi virus ostaje dugoročno.
Akutna faza

Akutni znači “nova” ili “za kratko vreme. Ova faza traje prvih šest meseci. Kada  prvi put dodje do infekcije virusom, većina ljudi nema simptome, ili su oni veoma blagi. Ako se jave, oni se razvijaju oko 7-8 nedelja nakon izlaganja virusu i mogu da obuhvate: mučninu, povraćanje i osećaj slabosti. Neki ljudi “postaju žuti”. Ovo je zbog nagomilavanje hemijskog bilirubina koji je proizveden u jetri i prelazi  u krv.

Nakon početnog infekcije:

U jednom  od  pet slučajeva imuni sistem pobedjuje virus i eliminiše ga iz tela u roku od  2-6 meseci. Ako se to desi onda nećete imati nikakve dugoročne posledice od virusa. Mlađi ljudi i žene imaju veću verovatnoću da pobede virus na ovaj način.
U četiri od pet  slučajeva, virus ostaje aktivan u jetri i krvotoku dugoročno. Ovo se zove hronična infekcija virusom hepatitisa C

Hronični hepatitis

Hroničnim hepatitisom C se smatraju slučajevi, kada infekcija traje duže od šest meseci. Tok hronične infekcije varira znatno između ljudi i veoma je nepredvidiv. Od  ljudi koji razviju hronične infekcije:

Neki ljudi imaju blage ili nikakve simptome.
Neki ljudi razviju neke simptome zbog  upale jetre. Na primer, osećaj malaksalosti, nedostatak apetita, netolerancije alkohola, bolovi  u predelu jetre, žuticu i depresiju. Najčešći simptomi hroničnog hepatitisa C su ekstremni umor, slaba koncentracija i pamćenje  kao i bolovi u mišićima i zglobovima. Zapravo ne postoji veza između težine simptoma i stepena oštećenja jetre. To znači da neki ljudi imaju upalu jetre bez ikakvih simptoma.
Oko dve trećine ljudi sa hroničnim hepatitisom C  razvijaju  cirozu tokom perioda od oko 20-30 godina. Neki ljudi sa hroničnim hepatitisom C nemaju simptome dugi niz godina dok se ne razvije ciroza. Tek kada jetra počinje da propada zbog ciroze se javljaju se prvi simptomi.
Kod malog broja ljudi razvija se rak jetre.

Kako se hepatitis C dijagnostikuje?

Jednostavan test krvi može da detektuje antitela na virus hepatitisa C u krvi. (Antitela su proteini stvoreni od strane imunog sistema da napadnu viruse, bakterije i sl) pozitivan test znači da ste u nekom trenutku bili ili sada jeste zaraženi hepatitisom C.

Međutim, ovaj test je i dalje pozitivan čak i kod ljudi koji su očistili virus iz njihovih tela. (Antitela ostaju čak i ako je virus nestao.) Takođe, može potrajati i do šest meseci da antitela  postanu vidljiva u testu krvi,jer telo ne može da stvori antitela odmah posle infekcije. Dakle, negativan test ne mora dapokaže pravi rezultat ako se neko nedavno inficirao.Ponovljanje testa kroz nekoliko meseci savetuje se osobama  koje su nedavno bile pod rizikom od zaražavanja  virusom hepatitisa C.

Ako se utvrdi da su prisutni virusi, onda treba preduzeti druga ispitivanja  da se utvrdi obim zapaljenja ili oštećenja jetre.

Kako se može sprečiti prenošenje virusa na druge?

Osobe koje imaju hepatitis C infekciju treba da:

Ne dele bilo koji pribor za ubrizgavanje, kao što su igle, špricevi i sl
Ne daju krv.
Ne dele brijače, četkice za zube ili bilo šta drugo što eventualno može da bude zaraženo.
Koristite kondome.